...jer vollim tee

Život,bol,ljubav


Zivot je tako prolazan. Danas si tu,a sutra te vec nema. Ja sanjam ljubav,iskrenu i trajnu. A sto dobijem? Laznu ljubav za koju sam ja mislila da nesto znaci,da je stvarna i na putu da postane velika. Njegova izdaja me proganja,ne da mi mira. Neprestano mislim o poljupcima,dodirima,njeznostima. Zar je moguce da je sve bilo lazno i neiskreno? Ili me je bar na trenutak,makar malo ipak volio. Lakse mi je preboliti bol kad mislim da sam mu ipak nesto znacila.Taman kad prestanem misliti o njemu,on mi se javi. I onda sve ispocetka,ne mogu ga izbaciti iz misli. Svaki dan mi moze biti zadnji. A kako sam prozivjela svoj zivot? Cijeli sam zivot voljela,a nisam bila voljena. Usla sam u vezu s njim bez ocekivanja,bez zaljubljenosti,a on me je potpuno osvojio svojim njeznostima i onda bezosjecajno ostavio. Ostala su samo gorka sjecanja na laznu ljubav i srecu. Ali ne mogu poreci da sam bila sretna uz njega,budeci se pored njega. Zivot je prolazan,ali nadam se da cu jednog dana naci srecu i da ce ova bol prestati i usamljenost proci..

Oproštaj :)


'Sada me tražiš, nakon toliko vremena? Kad sam umirala za tobom, kad sam željela da sam tvoja više od svega za mene nisi mario. Sad pričaš da si me oduvijek volio? Sad kad od moje ljubavi ni pepeo nije ostao? Sad si za mene jedno veliko ništa!
Rekla sam ti jednom da ćeš shvatiti koliko vrijedim, nasmiješio si se i rekao nikad. Šta je sad, sad bi sve dao da sam tvoja? Kasno je, sad samo mogu da se nasmijem i da ti kažem NIKAD!*

‎ZAŠTO TE VOLIM TOLIKO?

-Staani !Pa ti plačeš ?Šta se desilo sa tobom druže?

-Ne pitaj .Ne znam odakle da počnem.Ona ona mi je bila sve, nisam mogao da zamislim život bez nje !

-Pa šta se desilo druže ?

-To je bio jedan trenutak ne pažnje,jedan sekund zapravo.
Bila mi je sve,ali uprsko sam sve.
Srela me je u parku sa jednom curom,nije bilo ono sto je zapravo mislila...
Priznajem pogrešio sam,jednostavno dosadilo mi je da ljubim iste usne svaki dan,a sad bii dao sve da mi se vrati..

-To ti nije trebaloo,,..ali ljudski je griješiti..

-Znam,ali nije u mojoj moći da je vratim,pisao sam joj uzalud ...
ne izlazim vani,zapravo ne smijem,boojim se !

-Čega se bojiš druže?
-Bojim se da ću je sresti sa drugim,prićaju u gradu da je viđaju sa novim dečkom,ne mogu da je zamislim sa bilo kim drugim..

-Da,... pogriješio si i to jako ,ne vjerujem da će ti oprostiti,ali vrijedi pokušati.
Daj mi njen broj da je nazovem..

-"Halo Mia ,Dario je,šta ima?"
-A ti si nema ništa ktb?
-Ništa...šta se desilo sa tobom i Darkom?

-"NEEEEEE,NE SPOMINJI GA MOLIM TE !
ON JE ZA MENE PROŠLOST,MRTAV KONTAŠ?

-Da ali..

-NEMA ALI,UMRO JE ZA MENE I MOLIM TE DA ME VIŠE NE ZAMARAŠ SA TIM GLUPOSTIMA,ĆAO !

Istina, ipak boli .

Istina, ipak boli .

Zar da gazim preko nevinih dusa ?
Ni oni po meni ne gaze.
I neka me boli, navikla sam, drugacije ne moze. Zivot je bolji onome ko sve voli.
Ne zelim da me prate zle misli niti da trosim vrijeme na one koji nemaju svoj zivot. Ponekad mislim da tim ljudima treba pomoci jer oni ne znaju sta ce sa sobom. 
- Voljela bih da te divne trenutke zaboravim, jer su nas posle njih losi zavladali.
Neka se desi ono sto treba, ne zalim.


Al jos uvjek cuvam te rijeci na usnama ..

Eseji o ljubavi

Kao da sam pozvana da učinim nešto veliko i trajno.
Kao da sam s tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju nemoć, svoj strah i svoju nepokretnost.
Da ti kažem da senke koje me progone ove večeri imaju tvoje lice, i one koje su žive, i one koje su mrtve, i one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile radost.
Senke nekih mojih života prepoznajem, a željna sam ih kao što sam željna tvoje ljubavi, dodira, postojanja.
Volim te, znači tražiti smisao, biti spreman i otvoren.
Volim te, znači živeti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo.
Ljubavi, siromašni su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne želim da te učim već da te volim, to je viši stepen saznanja. Ako veruješ u sebe, za posledicu ćeš imati nesalomivu savitljivost koja odoleva svakoj oluji.
Tako će ljubav i život biti jedno. Volim te, zaista te volim.
Znam da mi ne veruješ i misliš kako ću te i ja jednog dana izneveriti. Zapamti, moja ljubav izdržaće prevare, Izdržaće veruj, izdržaće. Tera me silna potreba za tobom.
Tada i moj život dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike osmišljene tobom. Zbog tvoje ljubavi ti oblici imaće neprocenjivu vrednost. Zar mogu očekivati više? Trenutno jedino moja ljubav ima svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko osećanje pripadnosti tebi donosi smisao koji iako polako izlazi iz mene, ostavlja me isceđenu i nemoćnu ma koliko želela da te ljubim, da ponovo vodimo ljubav na vrelom pesku...
Željo, postojiš uzalud! Zašto pobogu, mogli smo na taj tajni put krenuti zajedno. Šteta, jer moja ljubav za tebe nije ništa. Ne znam više šta govorim, pokušavam da ti objasnim, opišem stanje u kome se nalazim.
Kako da ti opišem to stanje, taj mamurluk duše, taj instinkt i strepnju, to lutanje, to ponižavanje. Kako te ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim,, da se odvojim, da poželim drugog čoveka, a opet samo tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove preživljavam one dane dok si me valjda voleo. Nije teško biti rob onome koga voliš. Neću da te pitam zašto je to tako očigledno. Da bi samo uvećalo moj bol ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak između dva udarca. Kao neki tren u kojem svest pritiska moje biće i cedi ga izvlačeći esenciju koja se zove ljubav. Ponekad postajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav.
Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta nemoć istovremeno? Otkuda oblaci tvog lica sto me progone iz časa u čas.
Zašto si ti postojan u meni, zašto ne mogu da te odvojim od suštine mog života? Kako, zašto, nije dovoljno reći samo volim te.
Plašim te se, želim te i bojim se tebe, mrzim te i ubijam te svakodnevno, jer ti si moj strah i moja groznica i moje nemanje, moja ograničenost, i moja tupost i sve moje gluposti. i sva moja dela, i ti si istina, i ona duhovna osama iz koje prolaze reči čudesne kao putovanja. Kada kažem volim te pomislim na ono što čini ta reč, na sve ono što si živeo, što ziviš i što ćeč živeti.
Koliko samo može da nedostaje zadovoljstvo milovanja, neznosti..
Volim te u vremenu mnogobrojnih života znači pobediti smrt,,znači nadu i smisao života, puteve ka tebi..Možda je sadašnja ljubav u ovom životu način da se naučim patnji..Ovaj svet ponekad je surov, ponekad nisam u stanju da razumem, ponekad ga prihvatam, ne volim ništa što znam. Predosećam da ćeš otići, da će te tokovi života odvući od mene. Šta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre nego što smo sebe pronašli Na putevima života ne postoje prešice. To je jasna svetlost saznanja. Mogu. Odlazim od tebe. Spašavam te mog prisustva, moje komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi koja ti je prešla u dosadu..Ona je uvek nešto drugo od onog što trenutno mislimo da jeste. Od moje ljubavi mogu uvek očekivati više. Zašto želimo da je se oslobodimo? Zašto obuzima tuga i radost, dva različita osećanja istovremeno? Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi moje. Razumeš njenu dubinu i moj bol.Ovaj odlazak nije smrtna presuda za našu ljubav. Ponekad želim da ti predložim da kreneš sa mnom da delimo život koji je ostao. Ali osećam da bih pogrešila i uplašila te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve što si mi podario za ovo vreme ljubavi. Sad znam odakle izvire ta ljubav i sa tom spoznajom mogu da odem na put znajući da ćeš zauvek biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje. jednom trajanju koje ne iskupljuje blažene ali i ne kažnjava grešne. To je sve za sada, za jedan život, za delić drvenog vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge, Ti si zaista moja ljubav za sva vremena! Admel

PRIJATELJSTVO

Bili su dugogodisnji prijatelji i znali su se od djetinstva. No međutim, on je nju volio više od prijateljice i nije znao kako joj reći i pokazati svoje osjećaje. Mada je ona njeg gledala samo kao prijatelja. Jednoga dana odlućio joj je pokazati sto osjeća prema njoj.Pozvao ju je na piće.Srce mu je kucalo kao ludo. Sav se preznojavao, a onda joj je rekao:ja prema tebi osjećam nesto više od prijatelja i to sam uvijek osjećao samo sam ti se bojao reći. Ja tebe jako volim i cijenim.Da li bi ti htjela biti moja djevojka? A ona jo ostala sva zatečena njegovom izjavom i rekla mu je: Žao mi je sto ti to moram reći, ali ja tebe volim samo kao prijatelja i ništa više od toga, i zato ne mogu biti tvoja djevojka. On joj odgovori: Mozemo barem probati pa ako ide dobro, a ako neće ići nikome ništa. Ali ti mene očito nisi dobro razumio da ja ne osjećam prama tebi ništa! Ma imas pravo, vidim da ne osjećaš ono što ja osjećam prema tebi, pa te neću nagovarati. Onda smo se dogovorili ostat će mo samo prijatelji.OK, jesmo, dogovorili smo se . I tako su dani prolazili, a on se nije mogao pomiriti sa time da ga je ona odbila. Iz dana u dan je tugovao i razmišljao kako da je osvoji i dosjetio se. Pala je večer i on je otišao do njene kuće. Stao je ispod njenog prozora i pročitao joj pjesmu.
Nakon toga je pozvao pjevače koji su otpjevali baladu. Ona je izišla van i rekla mu: Lijepo je to od tebe, ali ja nisam toga vrjedna. Zato, molim te, otiđi. A on se sav tužan i uplakan okrenuo i otišao. Pomirio se sa time da ga ona ne voli i da ga nikada nece zavoljeti. Ali jednoga ljeta ona je ipak odlučila da ce probati biti sa njim. Otišla je do njega i pitala ga hoće li sad on nakon svega sto je učinio za nju i nakon sto ga je ona uporno odbijala biti sa njom? A on je sav procvijetao od srece i rekao da hoće. Tako su bili napokon zajedno, spokojni i sretni.